Mogu li psi biti autistični?

Iako postoje istraživanja koja sugerišu da psi mogu biti autistični, studije nisu konačne i neki stručnjaci sugerišu da autizam kod pasa nije stvarno stanje

Kod ljudi autizam uključuje smetnje u društvenoj komunikaciji i ponavljajuće ponašanje, međutim, kod pasa istraživanja na ovu temu sugerišu da psi mogu da pokažu samo neki oblik poremećaja iz autističnog spektra.

english-cocker-spaniel

Istraživanje na temu da li psi mogu da pate od autizma na isti način na koji ljudi pate od istog poremećaja počelo je 1966. godine i od tada se nastavlja. Medicinski časopis Translational Psichiatri je 2015. godine predstavio studiju koja povezuje jurenje za repom kod bulterijera sa autističnim osobinama. Zaključak studije je bio da bi ponavljanje jurnjave za repom moglo biti upravo znak autizma. Međutim, ništa više ne može da se kaže, pošto su dalja istraživanja neophodna da bi se razumelo ovo stanje kod naših ljubimaca. Dok ne dobijemo više informacija o autizmu kod pasa, suočavanje sa simptomima može biti izazov i za vas i za ljubimca – ali uz odgovarajuću podršku, obuku i intervenciju u ponašanju, to je izazov koji možete zajedno prevazići.

Uzrok

Svi koji su se ikada bavili ovim problemom kažu da ne znaju tačan uzrok autizma kod pasa. U ovom trenutku, naučnici veruju da može biti nasledno ili genetsko stanje. Nedostatak određenog tipa neurona u mozgu može biti krajnji uzrok. Druge studije su još nešto –  da određene vakcine ili izlaganje toksinima mogu biti krivi za autistično ponašanje.

Signali

Psi su prirodno društvene životinje koje vole da se igraju sa drugim psima, ljudima, pa čak i konjima i mačkama. Ako primetite da vaš pas ne želi da komunicira sa drugim psima i životinjama, to može biti razlog za zabrinutost. Takođe, ako pas ne obraća pažnju na vas u šetnjama, tokom hranjenja ili igranja.

Većina pasa lako “saopštava“ svoje raspoloženje i osećanja, bilo tako što mašu repom kada su srećni ili kao pozdrav kada uđete u stan. Kada kanite psa, na primer, zbog neprikladnog ponašanja, oni mogu da “vrate“ uši unazad, mahaju repom i kotrljaju se na leđima otkrivajući stomak – ali,  psi koji navodno imaju autizam možda neće moći da izraze ova raspoloženja i osećanja, a njihove ličnosti mogu izgledati „ravne“. U drugim slučajevima, autistični psi mogu ući u stanja nalik transu, gledajući u jednom pravcu tokom dužeg vremenskog perioda, a ponekad će izbegavati direktan kontakt očima sa ljudima i drugim psima.

Ponavljajući pokreti su takođe karakteristika autističnog ponašanja i mogu uključivati širok spektar radnji kao što su kruženje prostorijom iznova i iznova, ili hronično jurenje repom ili opsesivno škrgutanje zubima. Ostala ponašanja koja se ponavljaju uključuje opsesivno žvakanje.

Još jedan simptom su neprikladne reakcije na nepoznate stimuluse, na primer, vikanje ili lajanje na najmanji dodir. Kao i kod autistične dece, i psi sa autizmom sve osećaju drugačije, i mogu biti preosetljivi na bilo koju vrstu stimulusa.

Psi takođe mogu preterano da reaguju na iznenadne zvuke, odgovor može da leži u tome što im nedostaje sposobnost da se nose sa novim iskustvima i novim stvarima. Takođe, ovi psi imaju tendenciju da izbegavaju nova okruženja ili situacije, i često će se povući u siguran prostor i poznati prostor, kao što je ispod kreveta ili u ormaru.

Kao vlasnik psa, važno je imati na umu da ako imate psa sa autizmom, to ne znači da radite bilo šta pogrešno, ali možete raditi sa veterinarom na metodama kako biste smanjili neprikladne reakcije.

Mnogi drugi do sada navedeni simptomi mogu uzrokovati umor i letargiju psa, a psi sa autizmom radije se odmaraju u poznatom, udobnom prostoru umesto da izlaze napolje ili se igraju sa drugim psima. Oni mogu pokazati nedostatak interesovanja za skoro sve oko sebe, a ovaj simptom može biti zabrinjavajući, posebno ako je pas rasa visoke energije.

Autistični psi radije izbegavaju visokoenergetske aktivnosti i imaju tendenciju da budu prilično mirni, te će izbegavati da se igraju sa ljudima i drugim psima. Naravno, preporučuje se da, ako pas deluje letargično, kontaktirate veterinara kako biste isključili bilo kakve zdravstvene probleme.

Dijagnostikovanje

Pošto je potrebno više istraživanja, ne postoji definitivan test koji bi identifikovao da li pas ima autizam ili ne. Najviše što veterinar ili specijalista za ponašanje može reći je da pas može imati autizam ako pokazuje neobično ponašanje koje može predstavljati osobine psa sa autizmom. Veterinar će pogledati istoriju bolesti i možda će vas uputiti kod bihevioriste, koji će uporediti ponašanje vašeg psa sa normalnim ponašanjem za ovu rasu. Međutim, važno je razumeti da se svi profesionalci ne slažu da psi mogu imati autizam.

Kako pomoći

  • Ne postoji jedinstven tretman za autizam kod pasa, ali veterinar može propisati određene lekove koji mogu pomoći u obuzdavanju simptoma i pružanju olakšanja za kompulzivno ponašanje.
  • Važno je, takođe, da pas koji ima probleme koje ste povezali sa autizmom, ima “sigurno mesto“. Ako je pas uznemiren ili nervozan u gužvi, ili u blizini drugih pasa ili životinja, ili se plaši novih, nepoznatih okruženja, onda se pobrinite da svom psu ponudite bezbedno mesto u kući.
  • Redovno i dosledno vežbanje može zapravo da smanji anksioznost i stres, a takođe može da pomogne da um psa bude “zauzet“, te mu na taj način odvraćate pažnju od kompulzivnog ponašanja.
  • Dobro izbalansirana ishrana takođe može pomoći, a veterinar može da vam pomogne u tome , te preporuči određeni režim ishrane. 
  • I na kraju, radite sa trenerima koji imaju iskustva u radu sa psima sa problemima u ponašanju, jer dobar trener može biti važna karika u poboljšanju ponašanja vašeg ljubimca.

Izvor: Pet Magazine

Skorašnji članci

Pomeranje sata utiče i na ljubimce

Psi ne znaju koliko je sati, ali će reagovati na…

C.A.C. Negotin – statistika prijavljenih pasa po rasama

Rasa Prijava Belgijski ovčar-Malinoa (Belgian shepherd dog-Malinoa) 1 Nemački ovčar…