Dragi čitaoci, od danas pa na dalje, svake nedelje u isto vreme imaćemo rubriku Moja Priča, u kojoj ćemo pretstaviti razne zanimljive ljude iz sveta kinologije.

Večeras govorimo sa Bratislavom Miloševićem, kinologom, kinološkim sudijom i velikim zaljubljenikom u hrtove. Bratislava smo sasvim slučajno sreli, a u nastavku je ono što bi on želeo da kaže o sebi. Uživajte!
Knn: Dobar dan Bratislave, za pocetak, recite nam nešto o sebi?

 

Bratislav: Dobar dan i Vama Gorane, pozdrav Vama i svim Vašim čitaocima.

     Reći nesto o sebi… Rodjen davne 1972. godine u Leskovcu, odmalena u porodici okružen životinjama. Sada kada se setim, bilo je tu svega… psi oduvek, zatim, golubovi, akvarijum sa ribicama, sve sitne životinje, pa je čak jedno vreme moj brat Aleksandar imao kao ljubimca i kozu. Brat i ja nismo imali nikog na selu a obožavamo životinje, pa su naši roditelji pokušali da nam to nadoknade. Po struci sam inženjer hemijske tehnologije i radim u struci kao tehnolog u jednoj kozmetičkoj firmi.Oženjen, otac osmogodišnjeg malog fudbalera Luke.

 

Knn: Kada pocinje vaše interesovanje za kinologiju?

Bratislav: Interesovanje za kinologiju je krenulo u drugoj polovini osamdesetih uz mog oca koji je počeo da gaji nemačke lovne terijere kao zaštitu svojih golubova od mačaka. Onda otkrivam časopis ZOV, tada jedini takav magazin o psima i životnjama. Kinološko društvo iz Leskovca je tada organizovalo i posete izložbama autobusom, pa sam tako sa našom kujom NLT, Astrom prvi put posetio izložbu pasa u  Svetozarevu, današnja Jagodina. Astra je dobila “samo” peticu a mojoj sreći nije bilo kraja.

 

Knn: Koje rase pasa trenutno gajite?

Bratislav:Sa svojim bratom Aleksandrom vlasnik sam odgajivačnice Alebras, i trenutno brat ima nekoliko čivava, 13-ogodišnju ženku Kern terijera a kod mene u porodici je ženka whipeta Diva.

 

Knn: Hrtovi nisu baš česta rasa kod nas, otkud baš interesovanje za njih? I možete li nam nešto više reći o njima? Možda se naši čitaoci odluče baš za njih.

Bratislav: Hrtove otkrivam uz časopis ZOV i posetom izložbi pasa pred kraj osamdesetih. Bilo je nekih sjajnih tekstova Borisa Špoljarića u ZOV-u o hrtovima, a bio sam i potpuno fasciniran kada sam po prvi put uživo video barzoja Peću i njegovog, nažalost sada pokojnog vlasnika Slavišu Žarića – Caleta, u Nišu na izložbi. U to vreme sam sa drugarima vozom putovao na CACIB izložbe do Beograda i tamo video prelepe barzoje Valerije Brkljač. Tada je bilo za današnje pojmove puno hrtova na izložbama, često i iz inostranstva. Eto, moja prva ljubav su bili barzoji a nikada ih nisam imao… Desilo se da 1991. god. moj školski drug ima leglo avganistanskih hrtova, i tako sasvim slučajno naša prva kuja avgana Asta Kali, dolazi u našu porodicu. Kasnije uzimamo i kuju iz jako poznate odg. Ben Ben’s, vlasnika DjordjaTešića, pod imenom  Ben Ben’s Happy Day Hella. Koliko je naša prva kuja bila prava ‘’dama’’, toliko je Hela bila pravi mali razbojnik, neustrašiva, uvek u pokretu.Sa avganima smo brat i ja imali dva legla, obe kuje su imale po jedno leglo. Odgajivačnica Alebras je registrovana 1999. godine.Iz našeg drugog legla sa Helom, bilo je nekoliko jako lepih i uspešnih pasa.Spletom nekih nesrećnih okolnosti, prestajamo sa avganima 2000. god. Nešto kasnije brat uvozi par jako lepih Kern terijera iz Poljske i Slovačke. Par godina kasnije dolazi nam prvi whippet Christi iz Bugarske, i tako ponovo krećemo sa hrtovima.

—-Bratislavov prvi hrt bila je ženka  avganistanskog hrta Asta Kali—-
Otkud ljubav prema hrtovima, pa ne znam, ne mogu to tačno da objasnim i definišem.Hrtovi su jako posebni psi koji, iskreno, nisu za svakoga. Jako su stari kao rasa i odgajani su pre svega za lov, i to lov vidom a ne njuhom. Razvijali su se u različitim krajevima sveta, u različitim uslovima, pa tako sada imamo nekoliko rasa hrtova (priznatih od strane FCI) a postoje i rase hrtova u svetu koje još nažalost nisu standardizovane. Svima je zajednička brzina, elegantna gradja i lov vidom. U većem delu sveta kao i kod nas lov hrtovima je zabranjen, ali se oni još uvek koriste za lov u nekim zemljama Afrike i Azije. U ostatku sveta, hrtovi svoju brzinu mogu iskazati na sportskim trkalištima i tzv. coursingu. Nikako ne podržavam trke hrtova sa kladjenjem koje nažalost postoji i to u tzv. veoma razvijenim zemljama. Život i sudbina tih pasa nisu nimalo lepi.

—–” Hela bila pravi mali razbojnik, neustrašiva, uvek u pokretu”——-

 

Hrtovi su divni elegantni psi, zaljubljeni u svog vlasnika i porodicu u kojoj žive. Kaže se da oni imaju samo “dve brzine”, 0km/h u kući i 50km/h slobodni na terenu. Ovo je šaljivo rečeno ali je potpuno tačno. U kući su mirni kao mačke, divni sa ljudima, vole da se uvuku u krevet i samo im je važno da budu pored vas. Slobodni u parku ili u polju, imaju potrebu da iskažu svoju iskonsku želju za trčanjem. Vlasnici moraju zbog toga biti veoma pažljivi gde slobodno puštaju svoje pse, da slučajno ne bi nastradali zbog svoje brzine. Probao sam da objasnim hrtove u svom tekstu ”Hrtovi, priroda i karakter”, koji je objavljivan više puta u časopisima i na Net-u.

Nisu ni sve rase hrtova potpuno iste po karakteru, generalno, afrički (Sloughi, Azawakh) i azijski (Barzoj, Avgan) hrtovi su najnezavisniji a to ne odgovara svakom. Ostrvski hrtovi poput Deerhounda, Greyhounda, Whippeta su nesto mirniji ali ipak su itekako zadržali hrtovski karakter.

Trenutno je u mojoj porodici ženka whippeta Diva ( My Camelot Divine Rain) od 20 meseci kao naš ljubimac i najbolji drug mom sinu. Imati psa u porodici je nešto divno, edukativno i korisno.

—“Diva je postala najbolji drug mog sina Luke”—

 

Knn: Veoma ste cenjeni kao kinološki sudija u svetu, kakva su iskustva sa sudjenjem u Srbiji?

Bratislav: Kinološki sudija sam od 1996. god., ali zbog svog posla i obaveza nisam baš neki sudija koji često sudi, ali imam divna iskustva sa nekih jako lepih i kvalitetnih izložbi u svetu i kod nas, Luksemburg, Hrvatska, Poljska, Grčka.

—Sa jednog od sudjenja u Luksemburgu—

Što se tiče sudjenja kod nas, imam jako lepa iskustva i uvek volim da sudim pse u ringu a ne prijateljstvo sa ljudima. Većina ljudi to shvati na pravi način.

—Bratislav takodje uživa i veliko poštovanje u Srbiji—
Knn: Veoma je zanimljivo sto ste svoje iskustvo u radu kao tehnolog u proizvodnji preparata za ljude iskoristili u Vašoj liniji kozmetike za pse. Kakva su iskustva Vaših korisnika, i sta to Vaše proizvode izdvaja od konkurencije?

Bratislav: Kao tehnolog u kozmetici za ljude radim od 2000. godine, a pošto sam kinolog, probao sam te dve stvari da spojim. Ideja o liniji kozmetike za pse postoji duže vreme a tek nedavno su se stekli uslovi za tako nešto. Zasada mi nismo neki veliki proizvodjači, ali smo jako ozbiljni i promišljeno i pažljivo formulišemo naše proizvode. Imamo liniju šampona i balsama koja se za sada jako dobro pokazala, što nam je najvažnije. Pokušavamo da osmislimo proizvode koji su jedinstveni i retki na našem tržištu, tako da smo nedavno uradili i hranljivu emulziju za pakovanje i zaštitu dlake pasa. Imamo puno ideja, ali ne žurimo, nadamo se da će sve polako doći na svoje mesto. Pošto smo mali proizvodjač kozmetike za pse, u mogućnosti smo i da uradimo neke specifične proizvode po zahtevu korisnika.

Knn: Da li Vam je veći izazov raditi na formulama kozmetike za pse ili ljude? Gde se više pronalazite?

Bratislav: Nije lako odgovoriti na ovo pitanje… slično a opet različito… Uživam radeći i jedno i drugo. Neki principi posla su isti ali se mora imati u vidu da ljudska koža i kosa i pseća dlaka i koža imaju različite osobine i to se ne sme zaboraviti u ovom poslu.

Knn: Da li se inače bavite i groomingom?

Bratislav: Ja lično ne, ali moj brat i jedan jako dobarprijatelj imaju iskustva u tome, pa mi nije problem dobiti informacije za nove proizvode iz ‘’prve ruke’’.

Knn: Za kraj, recite nam gde se možemo informisati detaljnije o Vama i Vašem radu, neki web sajt ili neki drugi način?

Bratislav: Trenutno samo na Facebook-u, i kontaktom preko e-mail adrese.

https://www.facebook.com/Ldogscosmetics/

ldogcosmetics@gmail.com

Knn: Bratislave, hvala na izdvojenom vremenu i saradnji, želimo Vam što više uspeha kako na profesionalnom, tako i na privatnom planu.

Bratislav: Hvala i vama što ste me izabrali za intervju, takodje i vama i vašim čitaocima želim puno uspeha.

 

Za danas toliko, vidomo se sledeće nedelje sa novom temom i novim zanimljivim ljudima iz sveta kinologije. Svi vi okji bi želeli da se Vaša priča nadje u ovoj rubrici, slobodno nas kontaktirajte.